Српско географско друштво

На Благовести (7. априла) 1910. године, Јован Цвијић је са својим сарадницима основао Српско географско друштво. Било је то прво удружење те врсте на Балканском полуострву. Цвијић је упутио позивно писмо свим географима и научницима сродних наука за присуство оснивачкој седници, у којем је као разлоге оснивања овог друштва навео ојачан географски центар на Универзитету у Београду, знатан број географских стручњака у Србији и осталим крајевима Балканског полуострва, већи број људи заинтересованих за географска и антропогеографска истраживања, публикован велики број географских издања која су од веома великог значаја за национална и економско-национална питања и бројне резултате које је постигао Географски завод Универзитета у Београду (данашњи Географски факултет). Присуству су се одазвали географи и научници сродних наука из Србије. Оснивачку седницу отворио је Цвијић пригодним говором. Том приликом је истакао:

За прави успех је неопходно потребно да сваки члан Географског друштва има осећање и свест да је дужан учинити нешто за своје друштво и да је свака друштвена функција, ма како незнатна, један део склопа и рада друштвеног, дакле важан посао, коме се треба с разумевањем и љубављу предати.

На оснивачкој седници Српског географског друштва усвојена су Правила Српског географског друштва и Одлука о управи Друштва. Према Правилима Друштва, његов главни задатак је неговање научне географије и наука које су блиске овој научној дисциплини (геологија, климатологија, фитогеографија и етнографија), научни и стручни рад, као и популарисање знања из географије и сродних наука. Након усвојених потребних аката, присутни су изабрали чланове управе Друштва. За председника изабран је др Јован Цвијић, за секретара др Павле Вујевић и за благајника Риста Николић.

Према усвојеним Правилима, предвиђено је да Географско друштво стиче материјална средства помоћу уплата чланарина, добровољним прилозима и поклонима и продатим улазницама за различита предавања. Такође, усвојеним Правилима било је предвиђено да Српско географско друштво има редовне и ванредне чланове, као и добротворе. Редовним члановима сматрала су се она лица која су желела и могла суделовати у раду. Они су бесплатно добијали издања Српског географског друштва и имали права да бесплатно учествују на друштвеним састанцима, предавањима и научним путовањима и да се служе друштвеном књижицом. Чланарина за редовне чланове била је 10 динара или 10 круна годишње. Ванредни чланови су бесплатно добијали издања Српског географског друштва, и имали права да учествују на популарним предавањима и екскурзијама. Њихова годишња чланарина била је 6 динара. Добротворима су се сматрала лица која су поклањала Друштву најмање 300 динара. Добротвори су имали сва права редовних чланова. Током прве године постојања Српско географско друштво имало је 110 чланова. Од укупног броја чланова, деветоро је било добротвора, један почасни, 69 редовних и 31 ванредни члан.

Две године након оснивања Српског географског друштва изашао је први број научног часописа Друштва – Гласник Српског географског друштва. Предвиђено је да Гласник излази полугодишње у свесци од 10 до 12 штампаних табака. У првим годинама излажења сваки рад се хонорисао са 50 динара од штампаног табака. Јован Цвијић је радио на уређивању часописа до краја свог живота. За време Цвијићевог живота публиковано је 12 бројева часописа (четири свеске од 1912. до 1914. и осам свезака од 1920. до 1926. године). Средства за издавање првог броја Гласника Цвијић је добио од Министарства просвете. Управа Српског географског друштва била је сагласна да се у Гласнику објављују резултати истраживања из географије и сродних наука (као што су геологија, метеорологија с климатологијом, фитогеографија, зоогеографија, етнологија и друге друштвене науке), а који су се односили на Балканско полуострво (са Хрватском, Истром и Крањском) и суседне земље. Ови радови публиковани су у првом делу Гласника. Управа Друштва је прихватала радове у којима су се са неколико главних проматрања обрађивале неке научне идеје и радове у којима је изношен преглед резултата из једне или више детаљних студија. Управа Друштва је сугерисала ауторима радова да се кратко и јасно изражавају и да радови не смеју бити знатно већи од једног штампаног табака. У другом делу Гласника публиковала се разноврсна оригинална грађа, проматрања и белешке (кратки описи појединих предела и планина, веће белешке о крашким појавама (појавама у подручју где је преовлађивао кречњак), нпр. проучене пећине, групе вртача, крашки извори, затим мерење температуре у језерима и рекама, описи поплава, географско распрострањење неког антропогеографског или етнографског предмета, психичке особине, карактеристике вароши, пењање на планину, статистички подаци о балканским и суседним земљама, географска, геолошка, климатолошка и етнолошка терминологија, грађа за топографски речник Балканског полуострва, прецизни описи старих градова, манастира, цркава, остаци старих рудишта и рударски радови. У трећем делу Гласника (Географски весник) излазиле су по потреби кратке садржине иностраних дела у којима су изношени нови научни погледи или нове методе рада. У четвртом одељку објављивана је литература без реферата из области географије и сродних наука, чија је тема била Балканско полуострво. На крају Гласника објављивао се извештај о раду Српског географског друштва за дату годину.

Првих година рада Српско географско друштво је одржавало од седам до дванаест стручних и општих састанка у току године. У наставку текста наведени су предавачи и теме, одржаних састанака од 1910. до 1912. године.

У току 1910. године одржани су стручни састанци се следећим предавањима: др Јован Цвијић, Јужномакедонска језера и климска колебања (29. априла); др Станоје Станојевић, Задаци историјске географије (29. априла); др Недељко Кошанин, Биљно-географске прилике северних делова Балканског полуострва (13. маја); Риста Николић, Извештај о путу по Старој Србији (14. октобра); др Недељко Кошанин, Излет на Јакупицу (14. октобра); др Нико Жупанић, Основне црте словенске палеоетнологије (25. новембра); Риста Николић, О изради антропогеографске карте (20. децембра).

Општи састанци Српског географског друштва у 1910. години на којима су излагани радови били су: др Јован Ердељановић, Слике из црногорског народног живота (са пројекционим сликама) (22. маја) и Светозар Томић, Мијаци (Рекалије) и њихов живот (са пројекционим сликама) (5. јуна).

У току 1911. године одржани су стручни састанци на којима су излагани следећи радови: Светозар Томић, Антропогеографска проматрања Шаранаца, Поља и Брскова (19. фебруара); др Павле Вујевић, Утицај околних мора на температурне прилике Балканског полуострва (10. марта); Јевто Дедијер, О Ливањском пољу (25. марта); Боривоје Ж. Милојевић, Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања (22. априла); др Станоје Станојевић, Историјски прегледи у Насељима Српских Земаља (24. маја); др Тихомир Ђорђевић, Економија и социјални типови српског народа (2. јуна); Драгутин Дероко, О транскрипцији географских имена (23. септембра); Риста Николић, О глацијацији Шар планине и Кораба (31. октобра); др Јован Ердељановић, Етничко сродство Бокеља и Црногораца (17. новембра); Љубомир Павловић, Шабац, Психичке особине Ваљеваца (29. новембра); др Драгутин Горјановић, Загреб, О човечјим расама геолошке прошлости (8. децембра).

Наредне, 1912. године, одржани су стручни састанци Српског географског друштва са следећим излаганим радовима: др Недељко Кошанин, Са екскурзије по Шар планини и Корабу (25. фебруара); др Јевто Дедијер, Типови и развитак насеља у Европској Русији (реферат, 10. април); Симо Шобајић, Психичке особине Црногораца (19. маја) и Боривоје Ж. Милојевић, Антропогеографска проматрања из Далмације (10. септембра). У Гласнику се наводи да састанци Географског друштва нису одржавани од 10. септембра па све до краја 1912. године због Балканског рата.

Поред различитих предавања, Друштво је у току 1911. и 1912. године организовало и две фотографске изложбе. Прву фотографску изложбу Српско географско друштво је приредило 19. и 20. фебруара 1911. године у слушаоници Географског завода (данашњи Географски факултет). Организовањем изложбе фотографија Географско друштво је имало намеру да подстакне фотографе-аматере да што више фотографишу објекте у природи. Оцењивачки одбор је високим оценама оценио фотографије У. Поповића, чиновника из Лијевна (Поток Жабљака), А. Ћирића-Ердоглије, фотографа из Краљева (На извору, Граничар на стражи, Столови над Ибром), С. Обрадовића, пешадијског капетана из Београда (Београд у ноћи). Високе оцене од стране Оцењивачког одбора добило је и неколико професора Универзитета: Недељко Кошанина (Златна буква на Власини, Црни бор на Јакупици), Ристо Николић (Део Дражине Мале и власинска површ, Жетва овса у Вучиделцима, Моме из ћустендилског Крајишта), Светозар Томић (Завеса у Хиландару, Душанова кула у Хиландару). Јован Цвијић је изложио фотографије изван конкурса. На његовим фотографијама били су представљени разни географски објекти из Македоније, Старе Србије, Ибра и из Јадра. Према решењу Оцењивачког одбора прва награда није могла бити додељена ни једном од излагача, другу награду добио је Ј. Поповић, док је трећа награда уручена А. Ћирићу–Ердоглији и Љ. Петковићу. Циљ организовања овакве изложбе био је да Географско друштво формира своју збирку фотографија, као и да прикупи што већи број фотографија из свих крајева српских земаља, свих знаменитијих места, манастира, типова људи и ношње.

Другу фотографску изложбу Географско друштво је приредило од 15. до 22. априла 1912. године у сали Друге београдске гимназије. На овој изложби учествовало је 23 излагача са око 550 фотографија. Известан број излагача је изложио искључиво стручне географске фотографије. Према члановима комисије, најбоље фотографије изложио је Јован Цвијић. На њима су били представљени географски објекти из западне Србије, Славоније и Швајцарске. Комисија је у свом извештају навела да су све Цвијићеве фотографије снимане са врло доброг места, тако да се географски објект врло јасно и недеформисано могао видети. Нарочито су похваљене фотографије Херцеговачки тип куће у селу Кремнима, Типови сељачких кућа у Славонији, Сељачки стан под Повленом. Похваљени су и радови професора Ј. Рохлене (Праг), који је изложио велику збирку фотографија из Црне Горе, затим професора Ристе Николића који је изложио фотографије Шар планине и Кораба и Милорада Драгића, асистента Географског завода, који је изложио фотографије Полубрвнара-получатмаре у селу Врби, Старинска кућа у Врби и Конак у Забојници. Јован Цвијић, Ст. Бошковић и М. Радојевић су изложили своје фотографије изван конкурса. Новчаним износом награђени су снимци Ј. Рохлене, Р. Николића, С. Обрадовића и В. Радуловића.

Српско географско друштво и данас постоји. Броји преко 1.000 редовних, 200 ванредних и 20 почасних чланова. Поводом 25-годишњице од оснивања Друштва 1935. године, установљене су две врсте признања: Медаља Јована Цвијића и Спомен плакета Српског географског друштва. Географско друштво и данас редовно публикује научни часопис, гласило Друштва под истим називом – Гласник Српског географског друштва. Поред Гласника, Географско друштво публикује и Посебна издања (едицију научних монографија), Глобус (часопис за методско-дидактичка питања и унапређење наставе географије) и Земља и људи (научно-популарни зборник).