Сарадња са чешким научницима

Године 1901. Јован Цвијић је добио предлог од чешких колега да прихвати место професора на Филозофском факултету у Прагу, на Катедри за географију, на место пензионисаног професора Јана Палацког. Наредне, 1902. године, добио је и званични позив од стране председника Професорског савета Филозофског факултета у Прагу. Цвијић је одложио одлуку на годину дана, правдајући се својим обавезама око уређења Картографског одељења у Географском заводу Велике школе и својим обавезама око израде географске и геолошке публикације о централним деловима Балканског полуострва у Српској краљевској академији. Иако је одлуку одложио, Цвијић је Филозофском факултету у Прагу написао потребне услове за оснивање Географског института: просторије где би био смештен Географски институт (за почетак пет већих просторија и слушаоница); запослење асистента, цртача за картографске радове и особе задужене за механичке послове (фотографске и руковање пројекционим апаратом); набавка потребних инструмената (картографски, картометријски, фотографски и пројекциони апарат); набавка специјалних карти, географских и геолошких Аустроугарске, Балканског полуострва и пограничних области, као и набавка специјалних карти земаља у Европи и Северној Америци; набавка старијих картографских дела о Аустроугарској и Балканском полуострву, као и свих најбољих атласа; набавка новијих карти европске Русије и руских азијских области; набавка колекција фотографија на којима су приказани различити облици рељефа; набавка литературе потребне за научни рад; обезбеђена финансијска средства у износу од 800 круна за ученичке екскурзије. Осим услова за опремање Географског института, Цвијић је доставио и своје личне захтеве: признавање стажа од десет година и девет и по месеци које је имао у Београду, затим плату у износу од 1.000 круна годишње и обезбеђену суму од 2.000 круна годишње за научна путовања по Балканском полуострву. Цвијић се обавезао да ће наведене суме оправдати научним радовима.

Јиржи Данеш, професор Карловог универзитета у Прагу, написао је биографију о Јовану Цвијићу и у њој је навео да од те, 1902. године, почиње интензивнија сарадња чешких географа са Цвијићем. Професор Данеш је о Цвијићу написао да је он увек према чешким научницима био пријатељски наклоњен, спреман да посаветује, пружавши често прилику да учествују на његовим научним путовањима.

Следеће године, у септембру, Цвијић је именован за редовног професора Физичке географије Чешког универзитета у Прагу од стране Министарства културе и просвете у Бечу. Цвијић није могао да прихвати овај позив, те је послао одговор министру просвете, др Вилхелму Ритеру фон Хартелу:

Ви сте Екселенцијо позивом за професора географије у Прагу учинили мојој Отаџбини и мени велику част, утолико ми је теже што морам да саопштим Вашој Екселенцији да позив не могу примити…

Цвијић се трудио да редовно сарађује са чешким научницима. На његову иницијативу организован је Први конгрес словенских географа и етнографа од 4. до 8. јуна 1924. године. Конгрес је организован под покровитељством председника Чехословачке Републике, Томаша Масарика. Учесници Конгреса су донели Одлуку о оснивању Сталне комисије за сарадњу словенских географа и етнографа. Такође, учесници Конгреса су изабрали Јована Цвијића за јединог почасног председника тог Конгреса.

  • Јован Цвијић на Проклетијама, 1913, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 152
  • Преписка, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV а 28
  • Јиржи Данеш, фотографија, Фототека Српске академије наука и уметности, Ф 316
  • Насловна страна књиге о животу и раду Јована Цвијића, аутор Јиржи Данеш, Београд, 1927.
  • Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460