Научно истраживање на подручју данашње Северне Македоније

Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460

Поред подручја данашње Грчке, Цвијић је истовремено испитивао и географске појаве и објекте на подручју данашње Северне Македоније. За време боравка у Солуну чинио је мање екскурзије и до места у Македонији. Дозволу за одлазак у ову област, која је тада била у оквиру Османског царства, издејствовао му је књижевник Бранислав Нушић, који је тада обављао функцију вицеконзула у Солуну. Са дозволом за путовање, издату од мутесарифа (управника округа), упутио се у Серез, где је вршио научна истраживања Сереске котлине и ушћа Струме. Поред наведених географских објеката, обишао је и варошицу Нигрити, Тахинско језеро, планину Прнар, манастир Светог Јована Претече, села Лагоса и Лјане, планину Смињице, проучавајући њен геолошки састав, затим огранак планине Беласице, манастир Светог Димитрија, планину Крушу и Дојранско језеро. Након ове екскурзије вратио се у Солун.

Након извесног времена, из Солуна је поново стигао на подручје Македоније, где је овај пут посетио Битољ. Мештани овог града пружили су му помоћ да савлада успон на Перистер, гранитни Златоврх и огранке Бабуне. Након истраживања планинских подручја, пропутовао је и Битољско поље, а затим је отишао у Охрид са конзулом Милојком Веселиновићем. На Охридском језеру обишао је врело Студенчиште и манастир Светог Наума. Помоћу чамца опловио је читаву обалу Охридског језера. Приликом обиласка обала језера, сусретао се са мештанима и рибарима од којих је кроз разговор добијао различите податке о језеру до којих се није могло доћи без нарочитих студија. У своју бележницу записао је да је на западној обали Охридског језера, у селу Радожди, проматрао црвене кречњаке и лапорце (врсте стена). Поред научних чињеница, Цвијић је писао и о утисцима током путовања, те је записао да је приликом ове екскурзије имао тешкоћа са турским властима које су с неповерењем гледали на путника који испитује мештане и све записује, а путује без дозволе. Те године Цвијић није успео да од Владе Османског царства добије дозволу за путовање.

Истраживање овог подручја наставио је наредне, 1899. године. Током овог путовања, обишао је Дојранско језеро, Демир Капију, Тиквеш, Струмицу, Полошки манастир, Морихово, котлину Меглен, варошицу Субоско и Воден. У тексту о овом научном путовању, Цвијић описује да се у Струмици извози грожђе, да је Морихово богато рудом, да је Меглен најплоднија котлина јужне Македоније и претежно засејана паприкама.

Исте године посетио је и Охрид. Том приликом разгледао је насеља и сумпорне ексхалације (испаравања). И овог пута је вршено премеравање језера које је трајало осам дана. Мештани Охрида су се на све начине трудили да Цвијићу и његовим сарадницима олакашју испитивање и премеравање језера. За то време ноћивали су било на пољу, било на обали језера. Након премеравања језера и неколико реализованих излета по западној обали језера, отишли су до Преспанског језера. Боравили су у рибарском селу Конско. За њега је Цвијић написао да се састоји из једне задруге која се, углавном, бави рибарством. Мештани су помогли Цвијићу тако што се помоћи прихватио најбољи крманош. Са његовим чамцем премерили су Преспанско и Мало језеро за четрнаест дана. Два важна научна закључка до којих је Цвијић дошао приликом научних проматрања Охридског и Преспанског језера су: да је Охридско језеро старо и дубоко, док је Преспанско језеро за око 200 m више и из тог разлога његова вода подземно отиче у Охридско језеро. Завршивши сва премеравања планирана за 1899. годину, Цвијић се вратио у Београд. Апарате је оставио код свог ученика, Петра Јанковића, који је следеће године премерио Дојранско, Ајвасилско (Лагадинско) и Бешичко језеро и обишао њихову околину. За то време Цвијић је вршио истраживања на Косову и Метохији.

У лето 1901. године, Цвијић је на подручју данашње Северне Македоније још једном вршио теренска истраживања Преспанског језера. Након испитивања језера, обишао је Битољ, Демир Хисар, Кичево, Пореч и Самоково. На подручју Македоније, као и на подручју Грчке тада су владали немири. Цвијићу је издејствовао помоћ у виду пратње која се састојала од две суварије (коњаника) и вода аскера (војника), тадашњи конзул Михајло Ристић.

Следећих пар година на овом подручју били су бројни озбиљни сукоби комитских чета и турских власти, те Цвијић није био у могућности да путује у ове крајеве. Тек 1904. године наставио је са реализацијом научних екскурзија, када је два пута путовао у Македонију и северну Тесалију у Грчкој, током пролећних и јесењих месеци. Оба пута је путовао без препорука турских власти. Своје научно путовање, које је предузео током пролећних месеци, реализовао је уз пратњу заптија (жандарма). Осим војне пратње, на овом путовању Цвијића је пратио и српски конзул Михајло Ристић. Заједно су путовали од Скопља преко Катланова, села Рудника, Овчег Поља за Штип. Одале су поред Брегалнице кренули ка Куманову и обишли Кочане и Кочанску бању, Беле, Нивичане, Злетово, Лесковски манастир, Плешчинце, Црни врх, Кратово, Туралево, Шопско рударе, Довезенце, Куманицу и Куманово. За разлику од пролећног путовања, у јесен исте године реализовао је екскурзије током којих је путовао само са сељацима, без војне пратње. Том приликом, проучавао је Велешку клисуру, где је пронашао фосиле пријабонских слојева (остатке из једног од периода геолошке историје). Затим се пењао на врх Овчег поља, Кучајево. За време ове научне екскурзије у Македонији, успео је да, поред наведених географских објеката, обиђе и Тиквеш и Рајец. Све резултате до којих је дошао током истраживања Грчке и Северне Македоније, Цвијић је објавио у монографији Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије.

  • Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Белешке Јована Цвијића, Музеј града Београда, ЈЦ 255 2