Педагошки рад Јована Цвијића

После успешне одбране докторске тезе у Бечу, Српско краљевско намесништво именовало је Цвијића за редовног професора Велике школе у Београду 21. марта 1893. године. Приликом доношења ове одлуке Српско краљевско намесништво узело је у обзир да је у то време Цвијић имао, поред докторске дисертације Karstphanomen, четири објављена научна рада – Прилог географској терминологији нашој (Просветни гласник, 1887), Ка познавању крша Источне Србије (Просветни гласник, 1889), О генералштабној карти Србије (Коло, 1889) и Географска и геолошка испитивања у области Кучаја у Источној Србији (Геолошки анали Балканског полуострва, 1893). Истог месеца одржао је уводно предавање под називом Данашње стање географске науке, које је штампано у часопису Наставник. Искуства која је стекао у Бечу током докторских студија уносио је у начин наставе и научно-истраживачки рад. Након ступања на дужност, основао је Географски завод (данашњи Географски факултет), који је био средиште научно-истраживачког рада.

Географски завод је опремио са литературом, глобусом и генералштабним картама, добијеним од Министарства војске. Све ово је представљало новину у раду једне школске установе у Србији. Према забелешкама студената, Цвијић је на предавањима наступао озбиљног и достојанственог држања. Градиво је излагао усмено, док је пред собом имао само белешке. Говорио је тихим и уједначеним гласом. Умео је да заинтересује слушаоце за научне проблеме, да их приволи на рад у природи и на детаљно истраживање узорака и последица географских појава и процеса.

Годину дана након оснивања Географског завода, увео је као посебан облик наставе географски семинар. Поред овог новог начина наставе, увео је и ужи географски семинар 1896. године. Њега су похађали само студенти који су се интересовали за антропогеографију.

Настава из предмета географски семинар била је конципирана на следећи начин: студенти су седели у слушаоницама у клупама, а наставници на столицама поред зида. Сам Цвијић је седео у првој клупи са једном свеском пред собом у којој је правио забелешке. За сваку седницу семинара одређиван је студент који је писао рад на одређену тему, а коју је изабрао Цвијић. Студент је приликом седнице читао или усмено излагао рад.

Од студената је тражена прецизност у изражавању, као и познавање страних језика. Након представљеног рада, остали студенти и професори излагали су своје мишљење о самом раду. Пред крај часа Цвијић је говорио своје мишљење, као и евентуалне сугестије за исправку рада. На семинарима је наступао живо и непосредно. Ступао је у разговор са ђацима, распитивао се одакле су и шта су учили.

Поред наведених наставних активности, Цвијић је у наставни програм увео и екскурзије. Како је забележио научников ученик Риста Николић, прву екскурзију са студентима реализовао је 25. марта 1893. године, и то у околини Београда. Поред датума реализације прве екскурзије, Риста Николић је записао да је све до краја школске 1899/1900. године било око 20 екскурзија, приликом којих је Цвијић са својим студентима испитивао села.

Друга област рада у којој је Јован Цвијић исто тако био успешан, била је издаваштво. Основао је часопис Преглед географске (геолошке, метеоролошке) литературе о Балканском полуострву 1894. године. Под његовим уредништвом објављено је пет бројева (1894, 1895, 1897, 1901. и 1908. године).

Међутим, и поред преданог рада, Цвијић је имао и незнатних проблема за време обављања дужности професора Велике школе. Своја осећања поводом проблема у организацији наставе забележио је у биографским белешкама:

Не треба мислити да је мој избор на Великој школи, као и рад за неколико доцнијих година текао глатко. Напротив, стављане су разноврсне сметње. Али то сад изгледају такве ситнице да се о њима не вреди бавити. Има једна критична фаза у развитки сваке јаче личности, она у којој његова најближа научна околина осети да се он диже, и онда нервоза чини доста поступака, којих се доцније и сама нерадо сећа. Те тешкоће треба радом и стварањем пребродити, не упуштајићи се у дискусије преко новина и часописа. Јер то не само одузме често најбоље године рада, већ може научне људе и морално извитоперити, и нарочито направити од њих такозване вечите незадовољнике.

Народна скупштина Србије је донела Закон о универзитету 27. фебруара 1905. године, те је Велика школа претворена у Универзитет. Према овом Закону, Универзитет је имао пуну аутономију. Сам је бирао и уклањао наставнике. Овом приликом, краљ Петар I Карађорђевић поставио је осам редовних професора Универзитета из редова наставника некадашње Велике школе: др Симу Лозанића, др Јована Жујовића, др Драгољуба Павловића, др Љубомира Јовановића, др Јована Цвијића и др Михаила Петровића на Филозофски факултет; Милића Радовановића на Правни факултет и Андру Стевановића на Технички факултет. Цвијић је те године именован и за декана Филозофског факултета. На овој позиције је био веома кратко, око месец дана, јер је због обавеза поднео оставку 26. априла 1905. године. За новог декана Филозофског факултета изабран је Љубомир Јовановић.

При подели наставних група на Филозофском факултету, Цвијић је географске науке скоро потпуно везао за природне. Географски завод остаје и даље средиште наставног и научног рада. Понекад је осигуравао више средстава Заводу у односу на друге установе на Универзитету. Поред Јована Цвијића, на катедри за географију, наставу су изводили: Јован Ердељановић, Тихомир Ђорђевић, Павле Вујевић и Јевто Дедијер. Приликом извођења наставе у оквиру географског семинара помоћ му је пружао Петар Јанковић, кустос Географског завода, а касније и Боривоје Ж. Милојевић.

Преглед Цвијићевих предавања

У Архиву Српске академије наука и уметности сачуван је преглед Цвијићевих предавања на Универзитету од 1903. па све до 1925. године, а који је наведен у наставку текста.

У школској 1903/04. години изводио је наставу из предмета географија I и II понедељком, уторком, средом, петком и суботом од 17 до 18 часова, географски семинар четвртком од 14 до 17 часова и географска вежбања према потребама студената.

У зимском семестру, школске 1906/07. године предавао је лимнологију и океанографију (3 часа недељно) понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова; затим језера Балканског полуострва (1 час недељно) петком од 17 до 18 часова; и географски семинар при којем му је помоћ пружао Петар Јанковић, кустос Географског завода (3 часа недељно), четвртком од 15 до 18 часова. Осим наведених предмета, држао је наставу из предмета картографска и антропографска вежбања која су се организовала према потреби студената. Током ове школске године обављао је дужност ректора Универзитета, те је учествовао у Универзитетском савету и Универзитетској управи.

У летњем семестру, школске 1906/07. године, наставу је изводио из предмета геоморфологија (три часа недељно) понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова; формирање долина Балканског полуострва (један час недељно) петком од 17 до 18 часова; географски семинар (три часа недељно) четвртком од 15 до 18 часова; и практична вежбања за почетнике (три часа недељно) суботом од 15 до 18 часова. У оквиру предмета практична вежбања за почетнике помоћ му је пружао Петар Јанковић, кустос тадашњег Географског завода.

Следеће, школске 1907/08. године, у зимском семестру Цвијић је био на одсуству због обављања државних функција. Такође, и у летњем семестру одсуствовао је са наставе од 1. априла. У напомени у распореду наставе писало је да ће своја предавања обавити доцније.

У току летњег семестра, школске 1908/09. године, Цвијић је изводио наставу из предмета основи физичке географије (четири часа недељно) понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова (слушаоница број 50). Поред наставе на поменутом предмету, изводио је наставу на предметима географски семинар (три часа недељно) четврком од 15 до 18 часова и картографско вежбање са распоредом и бројем часова у договору са студентима.

Наредне, школске 1909/10. године Цвијић је изводио наставу на предметима морфологија Балканског полуострва и Аустроугарске (три часа недељно), понедељком, средом и петком од 17 до 18 часова, као и на предметима географски семинар (три часа недељно), четвртком од 15 до 18 часова и картографско вежбање, понедељком после подне, а у оквиру ког му је помоћ пружао асистент Г. В. Маринковић.

Школске 1910/11. године, у зимском семестру, изводио је наставу на следећим предметима: геоморфологија (два пута седмично), понедељком и уторком од 17 до 18 часова; географија и етнографија Старе Србије и Албаније (два пута недељно), средом и петком од 17 до 18 часова; географски семинар (једном недељно), четвртком од 15 до 18 часова и географско вежбање, предмет који се изводио у договору са студентима. На предмету географско вежбање помоћ му је пружао Михаило Драгић.

Исте школске године у летњем семестру држао је предавање на предметима географија и етнографија Старе Србије и Македоније (три пута недељно), понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова; тектоника Балканског полуострва (једном недељно) петком од 17 до 18 часова; географски семинар (једном недељно), четвртком од 15 до 18 часова; картографско вежбање у сарадњи са асистентом Михаилом Драгићем (једном недељно), петком од 15 до 17 часова.

У зимском семестру, школске 1911/12. године, држао је предавања на предмету геоморфологија Србије и суседних области (четири пута недељно) понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова. Поред овог предмета, наставу је изводио на географском семинару (једном недељно), четвртком од 15 до 18 часова и на предмету картографска вежбања, у оквиру којег се распоред и број часова одржавао у договору са студентима. На предмету картографска вежбања пружао му је помоћ асистент Михаило Драгић. За летњи семестар исте школске године није дат распоред.

Следеће школске године, у зимском семестру, предавао је физичку географију (четири пута недељно), понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова; затим географски семинар (једном недељно), четвртком од 15 до 18 часова, као и географска и картографска вежбања (једном недељно), суботом од 14 до 17 часова.

Распоред наставе за летњи семестар, школске 1912/13. године и зимски семестар школске 1913/14. године није написан.

У летњем семестру школске 1913/14. године Цвијић је држао предавања из предмета: морфологија земљине површине (четири часа недељно), понедељком, уторком, средом и петком од 17 до 18 часова: затим географски семинар у оквиру којег му је пружао помоћ Јевто Дедијер, (два часа недељно), четвртком од 16 до 18 часова и географска вежбања уз помоћ асистента Михаила Драгића, а у договору са студентима. У овом семестру организоване су и екскурзије у договору са студентима.

Након школске 1913/14. године из разлога што је у наредном периоду трајао Први светски рат, распоред наставе дат је тек за школску 1922/23. годину.

Наставу у току летњег семестра школске 1922/23. године Цвијић је изводио на предметима: геоморфологија (три часа недељно), понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова; географски семинар (два часа недељно), четвртком од 15 до 17 часова и картографска вежбања (два часа недељно) у договору са студентима.

Школске 1923/24. године у зимском семестру наставу је држао на предметима: геоморфологија (три часа недељно), понедељком, уторком и средом, од 17 до 18 часова; географски семинар (два часа недељно), четвртком од 15 до 17 часова и картографска вежбања (два часа недељно) суботом од 14 до 16 часова. Исте школске године у летњем семестру наставу је држао из геоморфологије (три часа недељно), понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова; географског семинара уз помоћ Боривоја Ж. Милојевића (два часа недељно), четвртком од 15 до 17 часова; картографска вежбања (два часа недељно), понедељком од 14 до 16 часова. Такође, у овом семестру организоване су и екскурзије, које су се реализовале у договору са студентима.

Школске 1924/25. године Цвијић је држао наставу у зимском семестру, док у летњем семестру није држао наставу. У зимском семестру предавао је геоморфологију (три часа недељно), понедељком, уторком и средом од 17 до 18 часова и географски семинар у сарадњи са др Боривојем Ж. Милојевићем (два часа недељно), четвртком од 15 до 17 часова. Настава се изводила у слушаоницама Географског института (некадашњег Географског завода).

Са коликим успехом је Цвијић организовао наставу у Географском заводу говори и чињеница да је у марту 1911. године ову високошколску установу посетио престолонаследник Александар I Карађорђевић. дневни лист Политика је о овоме известила јавност написавши да је престолонаследник у разговору са Јованом Цвијићем провео пун сат и да је са интересовањем посматрао радове Географског завода.