Cвојим радом Јован Цвијић је успео да изгради научну географију у Србији. Започео је научно географско проучавање, тада готово непознатог Балканског полуострва. Захваљујући научниковим бројним научним истраживањима, омогућено је да се та велика област боље упозна. Највећи Цвијићев допринос развоју географије су:
- проучавање ерозивних облика рељефа, нарочито крашких и глацијалних облика рељефа;
- утврђивање трагова ледника на планинама Балканског полуострва;
- проучавање абразионог рељефа по јужном ободу Панонског басена (у савременој науци постоје мишљења да то није абразиони рељеф, како је Цвијић мислио, већ флувијални);
- проучавање морфолошких облика рељефа;
- подела планина;
- лимнолошка истраживања и премеравања језера Балканског полуострва;
- проучавање пешчара и леса на подручју Панонске низије и у близини Ђердапске клисуре;
- проучавање миграција становништва;
- проучавање типова насеља;
- проучавање менталитета становништва Балканског полуострва;
- проучавање етнопсихичких типова становништва Балканског полуострва.
