На Копаонику са престолонаследником Александром и бугарским краљем Фердинандом

Јован Цвијић на путу Извор – Сврљиг, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 113

Међу бројним Цвијићевим екскурзијама издваја се и једна веома интересантна, а то је научно испитивање на Копаонику са бугарским краљем Фердинандом. На овој научној екскурзији учествовали су и престолонаследник Александар I Карађорђевић и неколико научника, сарадника Јована Цвијића. Тадашњи бугарски краљ веома се интересовао за геологију. Претпоставља се да је био упознат да Копаоник представља најпространији масив некадашње вулканске активности на Балканском полуострву, те да је ова српска планина богата рудама и бројним термалним изворима (извори топле воде) у подгорини. Такође, претпоставља се да је из тог разлога изразио жељу Влади Србије да посети Копаоник и да га на том путовању прати српски научник Јован Цвијић. Бугарски краљ Фердинанд стигао је у Србију, у Крушевац, 12. октобра 1909. године. О овом догађају писао је и дневни лист Политика у свом ванредном издању, објављеном 11. октобра 1909. године. У Крушевцу су га дочекали престолонаследник Александар I Карађорђевић, Љубомир Јовановић, Урошевић, Недељко Кошанин и Јован Цвијић.

Долазак бугарског краља у Србију изазвао је различите реакције суседних држава. Нарочито је Аустроугарска имала негативне реакције. Дипломатски представник Аустроугарског посланства у Београду о овом путовању послало је следећи извештај у Беч:

Како сам имао част да јуче известим Вашу екселенцију, на Копаонику је био два дана бугарски краљ на природњачко-геолошкој екскурзији. Како сам доцније дознао, у његовој пратњи налази се као главни експерт овдашњи професор Универзитета др Јован Цвијић. Пошто је др Јован Цвијић у овдашњем друштву, нарочито у националним српским круговима, води главну реч, његова присутност, иако по нарочитој тобожњој жељи краља Фердинанда, ипак није била без политичке тенденције. Стога ће бити потребно, да Вашој Екселенцији дам неколико података о господину Цвијићу, да тако Ваша Екселенција створи што тачнији суд о важности ове посете. Др Цвијић је један од водећих личности овдашњег Универзитета и ужива велики углед не само у Србији, него и код нас и у иностранству. Миран, врло повучен, одлучан, јасних погледа, врло је много урадио за науку и такође много допринео, да овдашњи такозвани интелектуални кругови говоре одмерено и на начин који изазива поштовање, и да сигурно умеју придобити симпатије за своју ствар. Пропутовао је целу Стару Србију и Македонију и, како ми је речено, велико дело о овим двема покрајинама које Срби траже. Био је често и у Босни, и као што произилази из дописа Босанско-херцеговачке владе (27. јула 1897, 28. јуна 1898, 12. октобра 1899, 10. маја 1902), општио је са многим тамошњим Србима и да је на њих вршио велики утицај. Изгледа да се нарочито у Мостару често задржавао и држао састанке са обележним друштвом око Зоре и Народа. Карактеристично је, да је његова брошура о Националном раду изашла као прилог мостарског листа. Као да су Васиљ Грђић и Јевто Дедијер чак његови ученици. Др Круљ и нарочито др Стојановић његови су ближи пријатељи. Он се сам поноси да је Херцеговац, негде из Подриња. У Београду пристају уз њега познати и често поменути агитатори: др Божидар Марковић, председник Словенског Југа, др Јован Скерлић, утицајни критичар и ватрени говорник против Аустро-Угарске монархије, Јован Дучић, тобожњи најбољи песник и без сумње главни подстрекач кампање, коју је водила Политика за време Анексионе кризе, др Станојевић, такође сарадник истог листа, који је недавно написао историју српског народа у духу против нас, и многи други. Сам др Цвијић интимус господина Миловановића, написао је брошуру поводом Анексионе кризе. Она је изашла на немачком, енглеском и француском језику и изгледа да је изазвала солидан утисак. Шта је овога пута говорио са бугарским краљем, досада ми није познато. За разлику од својих земљака господин Цвијић је врло затворен, али се надам да ћу преко једне даме, која ми је наклоњена, дознати нешто ближе. О томе ћу имати част доцније да пошаљем извештај Вашој Екселенцији.

Након месец дана од ове екскурзије, бугарски краљ Фердинанд је одликовао Јована Цвијића Великим официрским крстом, орденом Светог Александра другог степена. Иако је тадашња штампа у Србији извештавала о боравку бугарског краља, Цвијић о овом путовању није начинио никакву забелешку.

  • Разгледница, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Јован Цвијић на путу Извор – Сврљиг, фотографија, Музеј града Београда, ЈЦ 113
  • Преглед новинских чланака, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 17
  • Преглед новинских чланака, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 17
  • Илустрација из Гласника Српског географског друштва, 1912, Географски факултет Универзитета у Београду