Екскурзије на Ђердапу, Олимпу и у Турској

Прво истраживање пешчара у Србији од Рама до Голупца (источна Србија) Цвијић је спровео од 14. до 16. маја 1898. године. Том приликом утврдио је да се највећа партија пешчара (мањих песковитих области изван пустињских подручја, састављених од живог песка) налази између Пека, Бакинске реке и Дунава. Поред наведеног научног закључка, утврдио је да се уз пешчаре јавља и лес (песковита глина са финим зрнцима, пречника од 0,02 до 0,04 mm). Ову појаву запазио је у близини насеља Трибродe. Такође, утврдио је да се на појединим местима песак налази изнад леса.

Околину Ђердапа поново је истраживао у мају 1905. године. На овој екскурзији пратио га је амерички геолог Бели Велис. Поновним научним испитивањем утврдио је да се живи песак јавља само пред Ђердапом, и да је источна дунавска долина, око ушћа Пека, јако проширена, где су наталожени жућкасте, песковите глине и јако песковит лес. Из разговора са мештанима сазнао је да се количине живог песка смањују од 1848. године услед насељавања већег броја становника. Запазио је и да је у овом крају кошава најјача у Србији.

После неколико дана упутили су се у Цариград (данашњи Истанбул) у Турској. Стицајем повољних прилика, Цвијић је овог пута успео да посети нека, иначе тешко приступачна места. Велис се вратио, а Цвијић је наставио теренско истраживање Олимпа у близини Бурсе, Исмиде, Исника, Аполоније (данашњег Асоса) у Турској. При томе је поново истраживао и потврдио начин постанка мореуза (ужих делова мора који раздвајају две копнене масе) Босфора и Дарданела.

После тога отпутовао је у Солун, одакле је са Петром Јанковићем реализовао екскурзију до веома значајне грчке планине – Олимпа. О резултатима научних испитивања на Ђердапу Цвијић је написао рад, који је 1908. године објављен и на немачком језику под називом Entwicklungsgeschichte des Eisernen Tores (Ergänzungsheft No 160 zu Petermanns Mitteilungen, Gotha, pp. 1–64).