Библиографија Јована Цвијића

Насловна страна монографије „Геоморфологија I“, др Јован Цвијић, Београд, 1924, Географски факултет Универитета у Београду

Цвијић је сматрао да научни рад представља изузетно напорну делатност која се мора радити свим интелектуалним и духовним способностима, укључујући и емоционалну страну личности. Научни рад представља дуготрајни процес повезан са истрајношћу, марљивошћу и доследношћу у реализацији одређеног научног пројекта. Како би се зацртано постигло, потребан је, поред осталих фактора, и велика воља да се опстане на мукотрпном и неизвесном путу научног истраживања.

Своја капитална дела објављивао је након дуготрајних и свестраних теренских истраживања, обухватајући огроман материјал, повезан у складну теоријску целину. Током свог научног рада објавио је дела са око 10.640 страна.

  • 1887. Прилог географкој терминологији нашој (Просветни гласник);
  • 1889. Ка познавању крша  источне Србије (Просветни гласник);
  • 1889. О генералштабној карти Србије (Коло);
  • 1891. Средња висина и површина Србије и њених области (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Планине на Балканском полуострву (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Преконошка пећина (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1891. Девети скуп немачких географа (Просветни гласник);
  • 1893. Das Karstphanomen. Versuch einer morfologischen Monographie (докторска дисертација, Geographische Abhandlungen);
  • 1893. Данашње стање географске науке (Наставник);
  • 1893. Географска испитивања у области Кучаја у источној Србији (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1893. О српској географској терминологији (Геолошки анали Балканског полуострва);
  • 1894. Прилози за познавање Јадранског приморја (Просветни гласни);
  • 1894. Владимир Карић (из говора у Саборној цркви);
  • 1894. Разна имена Балканског полуострва (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Дело Константина Јиричека о Бугарској (Преглед географске литературе о Балканском полуострву;
  • 1894. Хидрографске прилике и поплаве у Мачви (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Стари градови и рудници (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Метеоролошка и хидрографска проматрања у Босни (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. О западним јужнословенским земљама (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1894. Снимачки рад и главне карте: Ђенералне карте Краљевине Србије (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1895. Карст. Географска монографија (Штампарија Краљевине Србије);
  • 1895. Пећине и подземна хидрографија у источној Србији (Глас Српске краљевске академије наука);
  • 1895. О старим путописима (Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1895. Професор Тихомир Ђорђевић (Наставник, Преглед географске литературе о Балканском полуострву);
  • 1896. Извори, тресаве и водопади у источној Србији (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1897. Трагови старих глечера на Рили (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1899. Глацијалне и морфолошке студије о планинама Босне, Херцеговине и Црне Горе (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1900. Карсна поља западне Босне и Херцеговине (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1901. Охридско језеро (Штампано у делу Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије);
  • 1902. Структура и подела планина на Балканском полуострву (Гласник Српске краљевске академије);
  • 1902. Геолошки атлас Македоније и Старе Србије (Српска краљевска академија);
  • 1902. Језера Македоније, Старе Србије и Епира (Српска краљевска академија);
  • 1902. Антропогеографски проблеми Балканског полуострва (Насеља српских земаља, књига 1);
  • 1903. Нови резултати о глацијалној епоси Балканског полуострва (Глас Српске краљевске академије);
  • 1906. Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије с проматрањима у јужној Бугарској, Тракији, суседним деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и северној Албанији (Посебно издање Српске краљевске академија, књига I);
  • 1906. Централна балканска област и балканско територијално језгро;
  • 1907. О националном раду;
  • 1908. Значај Босне и Херцеговине за српски народ;
  • 1909. Језерска пластика Шумадије (Глас Српске краљевске академије);
  • 1910. О исељавању босанских Мухамеданаца;
  • 1911. Карта Србије и Црне Горе (1:750 000, штампана и 1897. и 1898);
  • 1912. Сува планина и карст Валожја (Гласник Српског географског друштва);
  • 1912. Лелићки карст (Гласник Српског географског друштва);
  • 1913. Ледено доба у Проклетијама и околним планинама (Глас Српске краљевске академије);
  • 1913. Излазак Србије на Јадранско море;
  • 1913. Ртањ (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Географски и културни положај Србије;
  • 1914. Психичке особине Шумадинаца;
  • 1914. Преглед динарских екскурзија од 1897. до 1913. године и резултати о леденом добу у Проклетијама (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Трагови старих глечера у Србији (Гласник Српског географског друштва);
  • 1914. Спуштање подземних токова у карсту и стварање нових, дубље положених пећина. Истоци под Девицом, код села Читлука (Проматрања 1893. и 1901);
  • 1914. Пештер на југоистоку од Сјенице (Проматрања 1913. године);
  • 1914. Хаџи Проданова пећина у селу Рашчићима код Ивањице (Проматрања 1913. године);
  • 1914. Пећина Обод и извор Црнојевића Ријеке (Проматрања из 1901. године);
  • 1914. Две пећине Ужичког краја. Пећине у Потпећи (Проматрања из 1913);
  • 1914. Стопића пећина у Рожанству и Понор у Трнави (Проматрања 1909. и 1913);
  • 1915. Јединство и психички типови динарских Јужних Словена (штампано крајем новембра 1914. у Нишу, као брошура у 200 примерака);
  • 1916. Questions Balkaniques (Нешател);
  • 1917. La Serbie et la France (Париз);
  • 1918. La Peninsule Balkanique, geographie humaine (Париз);
  • 1918. Принципи и погрешке о Србији (Просвета, алманах за 1918);
  • 1919. Frontiere Septenrionale des Yougoslaves (Париз, информативни мемоар за Конференцију мира у Паризу);
  • 1920. Границе и склоп наше земље (Гласник Српског географског друштва);
  • 1921. Абразионе и флувијалне површи (Гласник Српског географског друштва);
  • 1921. Конформни и инверсни рељеф, полигенетске долине, накалемњени меандри;
  • 1921. Говори и чланци;
  • 1922.Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основе антропогеографије (Књига прва – Београд);
  • 1922. Сеобе и етнички процеси у нашем народу;
  • 1922. О основама јужнословенске цивилизације;
  • 1922. Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1:500 000);
  • 1922. Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1:1 200 000);
  • 1924. Геоморфологија I (Државна штампарија Београд)
  • 1925. Карст и човек (Гласник Географског друштва);
  • 1926. Геоморфологија II (Државна штампарија Београд).

Међу бројним радовима издвајају се три обимне монографије у којима је Цвијић синтетизовао своје резултате истраживања. То су: Балканско полуострво. Друштвена географија, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије и Геоморфологија I и II.

За време боравка у Француској у току Првог светског рата, Цвијић је извршио синтезу својих истраживања у области антропогеографије и објавио обимну и најзначајнију монографију на француском језику, у Паризу маја 1918. године, под називом Балканско полуострво. Друштвена географија (La Peninsule Balkanique, geographie humaine). Монографија има 530 страна и илустрована је бројним скицама, фотографијама и географским картама. Када се Цвијић вратио у Београд 1919. године, сазнао је да је један део његове монографије Балканско полуострво са француског језика превео Боривоје Дробњаковић, професор и кустос Етнографског музеја. То га је подстакло да српско издање допуни већим бројем фотографија. Превод Боривоја Дробњаковића послужио је Цвијићу као полазна основа, а касније је дело измењено. Поглавља о главним особинама рељефа и о панонском и психичком типу су знатно допуњена, па се појавила потреба да се монографија Балканско полуострво штампа у два дела. Први део обухватао је само поглавље Географска средина и човек, док је други део обухватао поглавље О психичким и социјалним типовима јужних Словена. Из штампе је изашао први део у августу 1922. године, под називом Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије I, док је други део публикован 1932. године, под називом Основи антропогеографије II. Целовито дело на српском језику објављено је тек 1966. године. Монографија се састоји из пет поглавља: уводни део који се односи на питање имена, северних граница и ранијих схватања о изгледу Балканског полуострва; затим, главна разматрања су у другом обимном поглављу Географска средина и човек; треће поглавље је Природне области у којем је Цвијић дао један од првих научних прилога регионализацији Балканског полуострва, где издваја две велике целине – егејску област и континентални блок; четврто поглавље је Географски утицаји и интервенција друштвених елемената где се износе запажања о географским утицајима на људски живот; пето поглавље је Главна етнографска и социолошка факта у оквиру којег се приказује географски распоред балканских народа, потом објашњавају историјски и други узроци таквог распореда и затим повлачи граница Јужних Словена.

Монографију Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије Цвијић је објавио у три књиге са 1.272 стране у периоду од 1906. до 1911. године. У овом веома значајном делу Цвијић је дао научна сазнања о јужној Бугарској, Тракији, деловима Мале Азије, Тесалији, Епиру и северној Албанији. Монографију чине следеће целине: План дела и сарадња; Путовања по Македонији, Старој Србији и околним областима европске Турске; Географски положај и опште географске особине; Картометријски подаци; Скопска котлина; Кумановско-прешевска меридијанска удолина; Еруптивна област око Пчиње и Криве реке; Овче поље; Штипска котлина; Лакавица; Кочанска котлина; Малешевско-осоговске планине; Плауш и Струмица; Пирин; Велешка клисура; Сливови Тополке и Бабуне; Хас и Клепа; Рајец и Тиквеш; Морихово и Меглен; Циганска клисура; Ђевђелијска котлина и Бојмија; Дамир Капија; Солунска Кампања и залив; Тесалија и Олимп; Сареска котлина и удолина Анџисте; Дрманска котлина; Пузратлијско-бучка удолина; Антропогеографска проматрања; Неколико проматрања о етнографији македонских Словена, Границе Македоније и Тракије и подела Тракије; Тракијско егејско приморје; Басен Марице; Суббалканска плиоценска река; Босфор и Дарданели. Ова капитално дело Јована Цвијића представљено је на свечаном скупу Српске краљевске академије 23. фебруара 1902. године. Свечаности су присуствовали престолонаследник Александар I Карађорђевић, митрополит Димитрије, Никола Пашић и председник Академије Стојан Новаковић. Велику пажња је посвећена поглављу о етнографији македонских Словена, јер је ово поглавље изазвало велику сензацију у научним круговима тадашње Европе.

Најзначајнија Цвијићева монографија из области физичке географије је Геоморфологија. Ова обимна монографија публикована је у два дела. Први део публикован је 1924. године, док је други део публикован две године касније. Ово дело представља синтезу Цвијићевих радова из физичке географије и геологије са примерима из целог света. Поред својих резултата теренских истраживања, при изради ове монографије користио је литературу од 43 библиографске јединице. Монографија садржи неколико основних целина: Задатак, методе и историја; Састав Земљине коре; Геолошка хронологија; Грађа Земљине коре (тектоника); Главне особине Земљиног рељефа; Еволуција рељефа кроз геолошке епохе; Грађа млађих вулкана на Земљи; Стари вулкани Балканског полуострва; Родопска маса са прелазним зонама; Балканска система; Јужни Карпати; Динарска система; Шарско-пиндска система; Абразија и данашњи прибрежни рељеф; Стари морски и језерски рељеф; Стари прибрежни рељеф око Панонског басена; Генетска класификација залива и острва.

Поред објављивања монографија и публикација, Цвијић је радио и на уређивању часописа. Основао је и уређивао часопис Преглед географске литературе о Балканском полуострву, у којем су радови распоређивани према тематици у четири групе: реферати о картама; извештаји о делима из антропогеографије и историјске географије; путописи који се тичу земаља Балканског полуострва; разматрање дела и расправа из физичке географије. Под његовим уредништвом изашло је пет свезака тог часописа – 1894, 1895, 1897, 1901. и 1908.

  • Насловна страна монографије „Балканско полуострво. Друштвена географија“ („Ла Peninsule Balkanique“), др Јован Цвијић, Париз, 1918, Географски факултет Универзитета у Београду
  • Насловна страна монографије „Геоморфологија I“, др Јован Цвијић, Београд, 1924, Географски факултет Универитета у Београду
  • Штампани материјал, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 15
  • Штампани материјал, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, VIII Б а 15
  • Штампани материјал, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460
  • Преписка, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV a 77
  • Преписка, Архив Српске академије наука и уметности, заоставштина Јована Цвијића, 14460, IV a 199
  • Физичко-географска карта Балканског полуострва, монографија „Балканско полуострво и јужнословенске земље“, Београд, 1932, Географски факултет Универзитета у Београду