ХРИД
Веће брдо, широко и плећато, каменито и стрмих страна.
Стења која се стрмо уздиже изнад околине, обично изнад реке или мора.
Представља чврст, истакнут стенски блок.
Симбол снаге и постојаности у народним изрекама.
Пример: „Као хрид стоји.“.
Заступљени су у Мачванском, Браничевском и Пчињском округу.
Хрид, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
СТИЈЕНА
Вертикална или стрма камена маса, појединачна или део већег брда.
Најчешће заступљени у крашком подручју.
У топонимији означава истакнуте стенске облике: Момина стијена, Стеван стијена.
Шупља стена на Стремници, у близини реке Неретве, Јован Цвијић, „Геоморфологија“, 1924. године 
Остењак, Јован Цвијић, „Геоморфологија“, 1924. године
ЗУБ
Истурени део стене или гребена, који се издваја по облику.
Настао као остатак стене, који је сачуван услед отпорности на процес денудације (процес одношења површинског слоја земље).
Назив се често даје планинским врховима сличног облика.
Пример: Бабин Зуб (Стара планина).
Шиљак и зуб Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године 
Бабин зуб, Стара планина, Јован Цвијић, „Геоморфологија“, 1924. године
КАМ
Народни израз за велику стену или камен.
Користи се у значењу „камена маса“ (нпр. „кам над реком“).
Грич, јужно од Огулина у Лици, Јован Цвијић, „Геоморфологија“, 1924. године
ХРИДИНА
Група стена или стенски обронак.
У народном говору означава више повезаних камених маса.