V. РЕЧНИ И ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ

СУХАЈЕ ИЛИ СУШИЦЕ

Речице и потоци који теку кроз кречњачко земљиште, и у којима вода пропада кроз жљебове и пукотине, те им је корито безводно и суво све више што се иде ка ушћу. За време сушних периода безводно је и цело корито. Примери: веома су заступљени у Браничевском, Поморавском и Нишавском округу.

ПОНОРНИЦА ИЛИ ПОНИКВИЦА

Река чија се вода губи са површине јер нестаје у вртачама и безданима. Пример: Трбишњица у Херцеговини, која је све до седамдесетих година ХХ века, када су изграђене хидроцентрале, важила за најдужу природну реку понорницу на свету (96,5 km).

ВОДОПАД

Општи термин за вертикални пад речне воде преко стрмог одсека који преграђује речни ток. Водопади могу имати широк распон ширина и дубина. Одсеци настају услед рада речне ерозије и дубљења земљишта речног корита. Брзина процеса ерозије зависи од чврстине материјала.

Највиши водопад на свету је Анђеоски водопад (979 m) на реци Чурун у сливу Оринока, у Венецуели, док је у Србији највиши водопад Калуђерски скок (232 m) на Старој планини. Према количини воде која се обрушава преко одсека, издвајају се водопад на Рајни код Шафхаузена, Нијагарин водопад и Викторијин водопад на реци Замбези.

Народни термини за разне врсте и фазе у развитку водопада су: слап, скоковац, рипаљка и брзаци или брскути.

СЛАП

Врста водопада код којег се вода острмљује преко вертикалног одсека у горњем делу речног корита. Слап је назив за први стадијум у развитку водопада. Овај географски појам се често користи у Хрватској и Далмацији.

БУК

Мањи слап или брзица у речном току, где вода нагло пада низ стену. Честа је појава у планинским рекама с каменитим коритом. Приликом кретања воде у речном кориту с каменитом подлогом, вода се разбија о њих, те хучи. Пример: у Дрини око Горње Буковице и на Дунаву око Добре.

СКОКОВАЦ

Водени пад или слап настао наглом променом висине речног корита. Висина одсека преко којег вода пада је мала. Најчешћи је у облику степеница, те вода спада са степенице на степеницу. Представља други стадијум у развоју водопада. Назив указује на „скок“ воде преко камена. Поједине планинске реке имају и по неколико скоковаца. Пример: Жеравија у Тршићу (Град Лозница).

РИПАЉКА

Водопад где су степеничати одсеци још више издељени. Представља трећи стадијум у развоју водопада. Пример: Рипаљка на реци Градишници код Сокобање.

БРЗАЦИ, БРЗИЦЕ, БРСКУТЕ

Мањи планински речни токови код којих су стеновити стпеници односно одсеци испрани и однесени. Одликују се само заосталим јачим нагибом. Последњи је стадијум у развитку водопада. Најчешће је и „народни назив“ за мале слапове, нарочито у планинским рекама западне Србије.

БУЧИНЕ

Мањи планински водотоци који се јављају на планинама у чијем геолошком саставу преовлађују кристаласти шкриљци. Одликују се стрмим долинским странама и великом дубином. Немају велики пад, те вода на појединим местима само бућка, а понегде се због велике дубине и не чује. Из наведене карактеристике речне воде изведен је назив бучине. Пример: околина Дрнека на Црном Врху и код Костајничког виса у Подрињу.

МРТВАЈЕ ИЛИ СТАРАЧЕ

Напуштено речно корито или речни рукав у низијским пределима. Представља некадашњи меандр, који је речни ток током свог кретања одсекао. Водом се повремено испуњава, и то приликом изливања воде из речног корита услед високог водостаја. Пример: има их поред Дрине, Тимока и Мораве.