Преписка Јована Цвијића и професора Албрехта Пенка

Драги Цвијићи,

Писао сам Вам већ да сам са радошћу добио Гласник. После тога одједном је много посла уследило. Радије нећу доћи на студије, само да завршим рад на осцилицији коре у Алпима. Данас Вам пишем, у суштини, да Вам кажем, да на мој захтев, 22. Резервни корпус тражи Ваш рукопис. Нажалост, превише су сујетни. Али додају, да ако бисте послали прецизне информације о садржају изгубљених карата, моћи ће да траже, што сад није могуће, јер нису прецизно одређене. Председник Државног архива ми је истакао, да искористим ову прилику, да напоменем, да постоји аустријски архив у Бечу, у којем се налази материјал за Вас.

Срдачан поздрав,

Ваш верни Пенк



Драги пријатељу,

Други том твоје Морфологије је безбедно стигао у 2 примерка. Много ти хвала, што си ми послао рад, али могу само да изразим поновно жаљење, што не могу да прочитам. Али ми слике дају одређен увид у оно сто смо конкретно видели. Представљање подземног краса за неке људе је тешко. За Французе Алб је сасвим близу Регенсбурга, где се могу видети наслаге од песка испод нивоа мора.

Чуо сам много пута да ниси сасвим безбедан. Видео сам да су у Београду заиста патње.

Дуги примерак, који си ми послао, представићу на Академији за Нову годину. Нажалост, не могу то учинити, брже, због упале знојних жлезда, које бих волео да се заврши до средине новембра. На Божић нећемо путовати у Праг, као и обично, због тога што Илсе доводи свог другог дечака да овде проведу празнике са нама.

Са радошћу ћу увек памтити своју посету Београду, када сам видео тебе. Лонац који ми је дао твој помоћник Јовановић стоји у мојој дневној соби и увек ме подсећа на посете. Од тада је мој помоћник Луис предузео истраживања на Пиринејима, у близини глечера.

Честитамо вам новогодишње празнике, ја, моја супруга и кћерка.

У правој побожности,

Ваш Пенк