I. ПЛАНИНСКИ ОБЛИЦИ

ВИСИЈА

Виши рељеф, преко 500m надморске висине. Према саставу облика дели се на планине и висоравни.

ГОРА

Широко, уздигнуто земљиште обрасло шумом.
У народном језику „гора“ означава сваки шумски масив, без обзира на висину.
У планинским областима може се односити и на читаву планину ако је претежно шумовита („иде у гору“ = иде на планину).

Пример: „Црна Гора“, „Тара Гора“, „Горачићи“.

ПЛАНИНА

Узвишењe у рељефу изнад 500m надморске висине. Издиже се изнад околног терена више стотина метара, са израженим врховима, гребенима и падинама. Састоји се из више већих или мањих и на разне начине састављених брегова, која се простиру на знатној дужини, ширини и висини. Језгро планине чини тврдо камење. Према висини деле се на ниске (500-1000m), средње (1000-2000m) и високе (преко 2000m). Планине се разликују и према начину постанка, те могу бити громадне, веначне и вулканске. Планина обично има више вегетационих појасева и разноврстан рељеф (врхови, косе, долине).
У народном говору, „планина“ је често синоним за „далеко“ или „дивље место“.
Пример: „Планина Јавор“, „Сува планина“.

ПОДИНА ИЛИ ОСНОВИЦА

Доњи део планине.

СТРАНЕ ИЛИ ПАДИНЕ

Делови планине од основице до врха.

ВРХ

Највиши део планине или брда, који се купасто завршава.
Облик и структура зависе од састава тла – може бити каменит, заобљен, стрм или стожаст.
У народним топонимима често добија симболична имена: Бабин Зуб, Велики Штрбац, Шиљак.

ВЕНАЦ

Ивица на издуженој планини, на којој се пресецају стране планине.
Део планинског система који повезује више врхова или брда у истом правцу.
Може бити низ више планина (нпр. Динарски венац).
Могу бити прави и вијугави.
Одликује се знатном ширином.
У народном говору и у топонимима, означава непрекинути низ узвишења.

Пример: Цер, Гучево, Јастребац, Јухор итд.

БИЛО

Венац знатне ширине. Главни гребен који повезује више врхова планине и дели њене стране.
Представља линију највиших тачака једног планинског венца. Могу бити прави и вијугави.
Често се користи у изразима „било планине“, „главно било“.

ГРЕБЕН

Узак венац односно део планине, често стрм и назубљен.
Може бити главни (било) или споредни гребен.
Обично раздваја две долине или два потока.
Пример: Гребен Маљена, Гребен Ртња.

• 

• 

ЧОТ

Завршетак планинског гребена или избочина која се издиже изнад околног терена, прекривен биљним покривачем.
Представља доминантну тачку низа.
Пример: Чот код Сремских Карловаца, познат видиковац.

• 

ГРОМАДНЕ ПЛАНИНЕ

Кратке и широке планине, са стрмим странама, пространим теменима и са заравњеним врховима. Окружене су котлинама. Настале су раседањем Земљине коре, при чему се делови издижу или спуштају дуж пукотина (раседа).

Примери: Урал, Апалачке планине, Шварцвалд, Јура и друге.

ВЕНАЧНЕ ПЛАННЕ

Планине у облику лука, пружају се у виду венаца и имају оштреназупчане врхове. Настале су набирањем Земљине коре услед бочних притисака.

Примери: Хималаји, Алпи, Апенини, Пиринеји и друге.

ВУЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ (ВУЛКАНИ)

Купаста узвишења на чијем се врху налази кратер.Настале су изливањем лаве.

Примери: Везув и Етна у Италији, Хекла на Исланду, Фуџијама у Јапану, Мауна Лоа и Мауна Кеа на Хавајима, Попокатапетл у Мексику, Килиманџаро у Кенији и други.

ВИСОРАВАН

Висије које су заравњене. Најчешће се јављају на громадним планинама, али их има и на веначним.

Пример: Тибетска висораван, највиша на свету.

• 

ВИСОЧИНА

Висораван већих размера.

БРДОРАВАЊ ИЛИ ЗАРАВАЊ

Висораван мањих размера.

ПОЉАНА

Брдоравањ или заравањ обрастао ниском вегетацијом.

Примери: Кременска, Богавчева, Студена и Стара пољана у Хомољу.