КОСА
Падина планине између долина, ребрастог изгледа, која је настала одношењем мекших делова земљишта, а задржавањем чвршћих стена услед денудације односно ерозије. Често се за косе сматра да су огранци планинских падина.
Повезује виши и нижи терен и често се користи за путеве („иде преко косе“).
Коса, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
КОСАНИЦА
Изданци косе, односно косе другог и трећег реда, које су паралелне са билом.
ПОВИЈАРАЦ
Попут косе и повијарац означава падину планине. Али се разликује од косе по дужини.
КОРУТИНА
Удолине између планина, кроз које тече река. Најнижи део представља глатку раван, док су остали делови косама, бреговима и брежуљцима. Дуже су но што су широке и на једном су крају отворене. За овај облика користи се неколико назива: корито, карлица, басен, котлина и поље.
Пример: Заплање (река Кутина, притока Нишаве), Сува планина, Селичевица, Хомоље, нишавска корутина.
ОБРОНАК
Падина која повезује планину и долину. Може бити шумовит, травнат или обрађен (виногради, воћњаци).
СТРАНА
Свакa падинa – било стрмa („врачa странa“) или блага („сунчана страна“). У народним изразима често значи „смер према којем је окренута падина“.
ПРЕВОЈ
Улегнуће између висова.
ПРЕВАЛА
Удубљење између два виса, чија се најнижа тачка налази симетрично између висова.
ПРЕСЕДАО, СЕДЛО ИЛИ САМАР
Удубљење између висова знатне дубине и мале дужине.
Преседлина, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
ПРОСЛОП, ПРЕСЛАП, ПРЕСЛО
Удубљење између два виса, чија се дубина налази на подини.
ТЕСНАЦ
Удубљење између два виса, чије је дно на подини и које је просечено и подељено на више делова између којих тече река. За теснац се употребљава неколико термина: врата, капија, пролом, кланац и грлац.
КЛИСУРЕ
Уске удолине усечене у планинске масиве, кроз које најчешће протиче река са стрмим долинским странама. Река је прикљештена са обе стране. Настаје дуготрајним усецањем реке у планински терен. Каткад клисуре просецају брда и косе.
Клисуре се помињу и у епској народној књижевности. Тако у песми „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“ помиње се Качаничка клисура кроз коју протиче Вардар – „уз клисуру тврда Качаника“.
Пример: Овчарско-кабларска клисура на Западној Морави, Ђердапска клисура на Дунаву, Горњачка клисура на Млави, Сићевачка клисура на Нишави.
КАЊОНИ
Дубоке и дуге удолине усечене у планинске масиве, кроз које протиче река чије су долинске стране готово вертикалне.
Пример: Велики кањон Колорада (дужине 446 km и дубине 2000m) и Кањон реке Таре (дубине 1300m).
Кањон, Јован Цвијић, „Геоморфологија“, 1924. године
ЖДРЕЛО
Улаз у клисуру из пространије равнице.
Пример: улаз у Горњачку клисуру из Стига.
СУТЕСКА
Кратак, стрми теснац који је река усекла у планински масив. Разликује се од клисуре по томе што је река прикљештена само са једне стране. Ужа од клисуре, често бујичног карактера.
Пример: Сутеска код Малог Зворника, Сутјеска у Босни (по којој је река добила име).
ДУБОДОЛИНЕ
Удубљење између коса планинских настале поглавито механичким дејством воде.
Дубодолина, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
ПРОЛОМ
Дугачке и дубоке дубодолине са врло стрмим и окомитим странама. Има облик пукотине или процепа, те планина има изглед као да се расцепила на том месту. Из врха пролома обично избија извор и дуж пролома тече поток у који се слива вода са венца и коса.
Пример: Гучево (Град Лозница).
КОРИТИШТЕ
Велика дубодолина коритастог или валовастог облика. Оно нема учвршћене и одређне јаруге, те вода јури њиме приликом знатних кишних падавина и приликом отапања снега.