II. БРДСКИ ОБЛИЦИ

БРЕЖУЉАК ИЛИ ХУМ

Најмање узвишење које се диже изнад неке заравњене површине.

Слика брежуљкастог земљишта
Брежуљкасто земљиште, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
БРЕГ

Мање узвишење или падина изнад реке или долине.
Често је усамљено и има само један врх.
Нагиб блажи од брда; често прелазни облик између равнице и виших узвишења.
У народној поезији често означава обалу реке („с оне стране брега“).

Слика брега
Брег, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
БРДО

Узвишење, заобљеног облика, ниже од планине, али израженије, веће по пространству од брега.
Брда се јављају појединачно или у групама (брдовити предели).
Обично имају благе падине и покривена су травом, шумом или њивама.
Пример: Топчидерско брдо, Опленац над Тополом, Фрушкогорска брда.

Слика брда
Брдо, Општи појмови о рељефу Земљине површине, 1951. године
ГРБИНА

Горњи део брда где се падине састају.

ВРХ

Горњи део брега где се падине састају.

СТРАНА ИЛИ ПОДИНА

Благе стране брда и брега.

ВРЛА СТРАНА ИЛИ ЛИТИЦА

Стрма, стеновита страна брда и брега.
Врлом страном се назива падина брега на левој обали Басташице у Белој Цркви (Општина Крупањ).

ГЛАВИЦА

Самостални брег правилних, заобљених контура са широком основом и стрмим странама.
Најчешће је прекривен биљним покривачем.
Уобичајено у централној и западној Србији.
Назив потиче од речи „глава“ – обликом личи на купу или лопту.
Пример: Велики Градац, поред Јадра, Осоје, брег поред Дрине, испод којег тече Грачаница.

Могу бити и висови на планинском венцу, чије су падине блаже од падина масива.
Пример: Велика и Мала Главица код Ваљева, Мали Градац и Остењак у Подрињу, Главица изнад врела Штирина (Град Лозница).

ПЛЕЋ, ПЛОЧА

Брдо са заравњеним врхом и благима падинама.
Пример: Плећ од Биљега и костајничког виса, код извора Штире (Град Лозница).

КИК

Купасти брег, коничног облика, истакнут и видљив из даљине.
Обично је последњи изданак планинског низа.
Пример: Кик код Борање (Подриње), Кик испод археолошког налазишта Тројановог града (Цер).

ЧУКА

Камени, голи врх брда, најчешће стрмих падина.
Назив често означава и мањи камени вис („Три чукe“, „Голема чука“).
Употребљава се у јужној Србији и Македонији.
Пример: Вршка чука (део Старе планине).

БОБИЈА

Плећата и заравњена брда.
Пример: Костајнички вис (Општина Крупањ), у Радаљу (Општина мали Зворник) и у Милини (Град Лозница).

ЛИСИНЕ

Брда мања од бобија, која, такође, на врху имају равницу.
Равнице на врху су голе, само се на појединим местима виде стене